U sredu, 5. februara, u Privrednoj komori Srbije je održan sastanak predstavnika pijačnih uprava, članova Poslovnog udruženja "Pijace Srbije" i predstavnika registrovanih pijačnih prodavaca sa Tržišnom inspekcijom.

Sastanak su organizovali Udruženje za trgovinu i Udruženje za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije u saradnji sa Poslovnim udruženjem"Pijace Srbije", odnosno Grupacijom za pijačnu delatnost pri Udruženju za komunalne delatnosti PKS.

Povod ovog skupa, kojim je predsedavao Predrag Veinović, predsednik Grupacije za pijačnu delatnost i direktor JKP "Gradske pijace", bio je inspekcijski nadzor na pijacama koji planira Tržišna inspekcija pri Ministartvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Pored direktora i predstavnika oko dvadeset pijačnih uprava iz cele Srbije, odnosno predstavnika udruženih pijačnih prodavaca, u radu skupa su učestvovali i članovi Mađuresorne radne grupe za suzbijanje sive ekonomije Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

Iako se problem sive ekonomije najčešće vezuje se za pijace, na sastanku je istaknuto da je većina prodavaca, registracijom radnji u Agenciji za privredne registre, legalizovala svoje poslovanje, te da se problemi na pijacama, naročito u vreme ekonomske krize, moraju posmatrati i kao socijalni problem društva u kojem živimo.

Dva krovna zakona kojima je uređena pijačna delatnost su Zakon o trgovin i Zakon o komunalnim delatnostima, međutim na poslovanje na pijacama se odnosi i niz drugih zakonski i podzakonskih akata. Zato je Poslovno udruženje "Pijace Srbije" u toku prošle godine izradilo Nacrt zakona o pijacama, vašarima i veletržnicama, sa ciljem da u jednom pravnom aktu ponudi rešenja koja će omogućiti da se ova delatnost i uredi i razvija, rekao je Predrag Veinović na ovom skupu.

Nekoliko predstavnika pijačnih uprava je istaklo da Zakon o trgovini, koji je donet pre tri godine, ni danas nema desetak nakjavljenih podzakonskih akata, odnosno da neke odredbe ovog zakona nisu saglasne sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima.

Goran Macura, načelnik Odeljenje za opšti nadzor Sektora tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, govorio je o tome šta su obaveze prodavaca, šta može, a šta ne sme da se prodaje.

- Trgovina na pijačnoj tezgi tretira se kao trgovanje u objektu, sa stalnim mestom trgovine - rekao je Macura i naglasio da se trgovinom na pijaci bave trogovci registrovani u APR, bilo da su preduzetnici ili pravna lica. Takođe, prodajom na pijaci mogu da se bave poljoprivredni proizvođači upisani u registar, kao i osobe koje se bave slobodnim delatnostima a članovi su umetničkih udruženja.

Macura je istakao da pre stupanja Zakona o trgovini na snagu, pijačne uprave nisu imale obaveze, koje imaju sada - da obeleže ograničeni prostor, da obezbede kontrolnu vagu, kao i da urede sistem provere, kojim će se smanjiti broj nelegalnih trgovaca na pijacama.

- Pijačna urava odgovara za ono što se dešava u pijaci - rekao je Macura.

Predstavnici pijačnih uprava iz Beograda, Novog Sada, Niša, Subotice, Kragujevca i drugih gradova u Srbiji, ukazali su na činjenicu da oni nemaju mehanizme da nelegalne prodavce udalje sa pijace, čak i kad ovi prodaju robu koja se ne sme prodavati na pijaci, kao što je duvan. Ukazano je i da pojedini prodavci na pijacama imaju dozvolu za trgovinu duvanom, ali je Macura objasnio da to nije dovoljno jer se za trgovinu duvanom mora imati licenca. Na pijacama se ne smeju prodavati lekovi i druga medicinska sredstva, pirotehnička sredstva i petarde, domaća bezalkoholna žestoka pića, nafta i naftni derivati.

Za poljopirvredne proizvode trgovci moraju imati dokaze o poreklu, fakture i dostavnice, ali hrana podleže i drugim zakonima, pa se mora posedovati dokaz o ispunjenosti uslova o bezbednosti hrane. Pijačni trgovac mora da vodi knjigu evidencije, da istakne cenu i poslovno ime.

- Trgovina na pijacama podleže i Zakonu o zaštiti potrošača - rekao je Macura, i ukazao da se kazne koje izriče tržišna inspekcija kreću od deset do sto hiljada dinara.

- Novim zakonksim rešenjima roba se trajno oduzima samo ako se nađe kod nelegalnog trgovca. Od registrovanog trgovca oduzima se roba kad se krši Zakon  o zaštiti intelektualne svojine, kao u slučaju prodaje Adidas trenerki ili Milka čokolada bez odgovarajućeg dokaza o poreklu - upozorio je Macura.

Redžep Petrit, predstavnik udruženja pijačnih prodavaca „Opstanak" , upozorio je da će veliki pritisak na registrovane pijačne prodavce mnoge od njih oterati u crnu zonu. Ukazujući da je pijačna trgovina vid samozapošljavanja, Petrit je zatražio i da se neregistrovanim prodavcima, koji ne plaćaju porez i zakup tezgi,  omogući da se registruju u roku od 15 dana.

Miomir Jovanović, pomoćnik generalnog direktora Javno-komunalnog preduzeća „Tržnica" iz Novog Sada je rekao da postoji potreba da se izradi jedinstven zakon o pijacama. On je izrazio negodovanje što se pijace optužuju za sivu ekonomiju „kad se zna da su generator sive ekonomije firme registrovane u inostranstvu koje rade na veliko".

Iako većina pijaca u Srbiji posluje kao javno-komunalno preduzeće, ima i onih koje su u privatnom vlasništvu. Zoran Marković iz subotičke „Tržnice a.d." ukazao je da oni posluju prema Zakonu o privrednim društvima, ali da "Tržnica" poštuje zakonske obaveze te da je oko 95 odsto prodavaca na subotičkom Buvljaku uredno registrovano. On je ukazao na problem koji pijačne uprave imaju sa neregistrovanim prodvacima koji ne zakupljuju tezge na godišnjem nivou, nego se s vremena na vreme pojavljuju na slobodnim tezgama na pijacama i tako  prave nelojalnu konkurenciju registrovanim trgovcima. Marković je naglasio i da Zakon o trgovini nije predvideo na koji način se može prodavati polovna roba, ukazujući da polovnu robu na pijacama najčešće prodaju ljudi iz socijalno ugroženih kategorija.

Skup je završen uz saglasje svih učesnika da ovakve razgovore treba organizovati redovno, odnosno da problem koji postoje na pijacama treba rešavati tako da ne budu ugroženi ni prodavci, ni kupci ni pijačne uprave. Socijalna dimenzija robnih pijaca u Srbiji, na kojima prema procenama radi oko 80.000 prodavaca, se ne sme zanemariti. U prilog tome govori i izjava jednog od prodavaca koji je učestvovao na skupu. On je rekao da je diplomirani agronom, jedan od više od dve hiljade nezaposlenih te struke u Srbiji, ted a će čim dobije posao prestati da radi na pijaci.