Reforma javno komunalnih preduzeća trebalo bi da omogući da postanu efikasnija, da posluju bez budžetske pomoći, da svojim delovanjem ni na koji način ne ugrožavaju javni interes i da pri tome ne zloupotrebljavaju monopolski položaj.

Okrugli sto o reformi komunalnog sektora  organizovan je je u Privrednoj komori Srbije kao finalni sastanak u procesu prezentovanja koncepta restrukturisanja javno komunalnih preduzeća nadležnim ministarstvima. Komunalni sistemi u većini gradova su na granici izdržljivosti i poslednji je trenutak da se država ozbiljnije njima pozabavi, ocenjeno je na ovom veoma posećenom skupu kome su prisustvovali i predstavnici ministarstava državne uprave i lokalne samouprave,privrede i finansija.

Kao priprema za ovaj sastanak sprovedena je  i javna rasprava po grupacijama Udruženja za komunalne delatnosti PKS , u kojoj su učestvovali i članovi reprezentativnih sindikata, kao i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko Jelušić rekao je da je cilj okruglog stola  da ponudi koncept restrukturisanja javnih komunalnih preduzeća iza koga stoji komunalna privreda, odnosno da se zatraži učešće predstavnika ovog sektora u radnoj grupi Ministarstva privrede koja bi trebalo da pripremi Program restrukturisanja javno komunalnih preduzeća. Privredna komora Srbije je spremna da svojim znanjem i iskustvom pomogne u ovom procesu i svojim članicama i nadležnim ministarstvima.

Potpredsednik PKS je ukazao na spremnost vlade, osnivača javno komunalnihpreduzeća i zaposlenih u komunalnoj privredi da se dođe do rešenja koje će našim komunalnim preduzećima omogućiti da postanu efikasnija uz povećan kvalitet usluga, da posluju bez budžetske pomoći, da svojim delovanjem ni na koji način ne ugrožavaju javni interes i da pri tome ne zloupotrebljavaju monopolski položaj.

Po mišljenju Đorđa Staničića, generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština, neophodna je najpre svojinska transformacija i upis javne svojine, kako bi se znalo kome šta pripada. On je podsetio i na Metodologiju za izračunavanje cena komunalnih usluga usvojenu u decembru prošle godine, koja predstavlja važan dokument u predstojećoj reformi.

U Srbiji posluje 360 javnih komunalnih preduzeća, od kojih su 303 opštinska  i gradska, 38 su seoska, dva su u stečaju, a 17 posluje na teritoriji Kosova i Metohije.

Sekretar udruženja za komunalne usluge PKS Tatjana Ercegović Petrić ocenila je da je u ovim preduzećima vrlo nizak stepen naplate zarađenog prihoda. U proseku komunalna preduzeća naplaćuju oko 70 odsto, a postoje sredine u kojima je stepen naplate čak ispod 50 procenata. Sistemski i sektorski propisi koji regulišu komunalnu oblast međusobno su neusaglašeni i nisu doneta potrebna podzakonska akta.

Ona je podvukla činjenicu da se sa jedne strane, od ovih preduzeća očekuje da posluju pozitivno, kako ne bi opterećivala budžete samouprava, dok se sa druge strane, ista preduzeća posmatraju kao jedan od stubova zaštite standarda stanovništva, što automatski znači neekonomske principe u formiranju cena usluga.

 „Celovita i dobro planirana reforma komunalnog sektora u interesu je svih, a cilj reformi nije i ne treba da bude "razračunavanje" sa postojećim komunalnim preduzećima, već novi kvalitet i bolji komunalni standardi", naglasio je Lazar Krnjeta iz Grupacije Komdel. Komunalno preduzeće bi u budućnosti trebalo da posluje na dugoročno održivim osnovama, uz podršku i kontrolu nadležnih organa, ali bez bilo kakvih budžetskih interevencija. Neophodna je i puna saglasnost oko ključnih opredeljenja reforme komunalnog sektora, uz konsolidaciju postojećih preduzeća i dobro planiranje promena, zajednički je zaključak učesnika okruglog stola u Privrednoj komori Srbije.